Melatonin, san i migrena

Melatonin, san i migrena: kakva je zaista povezanost? 

Migrena nije samo „jaka glavobolja“. To je složen neurološki poremećaj na koji mogu uticati brojni faktori — među njima stres, hormonske promene, svetlost, ishrana, ali i kvalitet i ritam spavanja. 

Poslednjih godina posebnu pažnju istraživača privlači melatonin, hormon koji naše telo prirodno proizvodi prvenstveno tokom noći i koji ima važnu ulogu u regulaciji ciklusa spavanja i budnosti. 

Ali kakva je zapravo veza između melatonina, sna i migrene? I može li melatonin pomoći ljudima koji pate od migrena? Šta je melatonin? 

Melatonin je hormon koji se proizvodi u epifizi, maloj žlezdi u mozgu. Njegovo lučenje je povezano sa unutrašnjim biološkim satom. Kada se smrači, nivo melatonina prirodno raste, šaljući organizmu signal da se približava vreme za spavanje. Zbog toga se melatonin često opisuje kao „hormon sna“, mada njegova uloga nije jednostavno da nas uspava. On pre svega pomaže organizmu da sinhronizuje cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat. Upravo taj cirkadijalni sistem postao je interesantan i u istraživanju migrene. 

Kakve je veza između sna i migrene?

Veza između sna i migrene nije jednostrana. Kod nekih osoba nedostatak sna, previše sna ili promena vremena odlaska na spavanje može prethoditi napadu migrene. Sa druge strane, ljudi koji imaju migrene češće prijavljuju probleme sa spavanjem. Istraživanja ukazuju da migrena i poremećaji spavanja mogu biti međusobno povezani, a ta povezanost može uključivati hipotalamus i cirkadijalni sistem.

 Zanimljivo je da migrenozni napadi kod mnogih ljudi imaju određeni dnevni obrazac. Pregled kliničkih studija pokazao je da se napadi često javljaju u određeno doba dana, pri čemu su u mnogim istraživanjima primećeni jutarnji ili kasnonoćni vrhovi. 

Ipak, rezultati nisu potpuno isti u svim studijama. To ne znači da je „poremećen san uzrok migrene“, ali pokazuje da biološki sat i migrena mogu biti povezani.

 Šta se dešava sa melatoninom kod osoba sa migrenom? 

Jedan od razloga zbog kojih je melatonin postao predmet istraživanja jeste činjenica da su neke studije pronašle niže noćne nivoe melatonina kod osoba sa migrenom. Sistematski pregled i meta-analiza iz 2020. godine obuhvatili su više istraživanja nivoa melatonina kod osoba sa migrenom. Analiza je bila kompatibilna sa nižim noćnim nivoima melatonina u krvi i nekim pokazateljima njegovog metabolizma kod odraslih osoba sa migrenom u poređenju sa kontrolama.

 Još noviji veliki pregled cirkadijalnih karakteristika migrene, koji je uključio 72 studije, takođe je pronašao dokaze o cirkadijalnom obrascu migrene.

 U tom pregledu su kod osoba sa migrenom opisani niži urinarni nivoi melatonina, naročito tokom napada. Ovo je veoma zanimljivo, ali važno je naglasiti: niži nivo melatonina ne dokazuje da je nedostatak melatonina uzrok migrene. 

Moguće je da je odnos mnogo složeniji.

 Može li melatonin kao suplement smanjiti migrene? 

 Melatonin nije proučavan samo kao hormon koji se prirodno nalazi u organizmu, već i kao potencijalna preventivna terapija za migrenu. Jedna od najpoznatijih studija objavljena je 2016. godine. U randomizovanom, dvostruko slepom istraživanju učestvovalo je 196 odraslih osoba koje su imale 2–8 napada migrene mesečno. Ispitivani su melatonin 3 mg, amitriptilin 25 mg i placebo tokom 12 nedelja.

 Rezultati su pokazali da je melatonin bio povezan sa većim smanjenjem broja dana sa migrenom u odnosu na placebo, uz dobru podnošljivost. 

Ovo istraživanje je značajno jer nije samo posmatralo nivo melatonina u organizmu, već je ispitivalo da li uzimanje melatonina može uticati na migrenu.

 Šta kažu meta-analize?

 Kada se rezultati više istraživanja objedine, slika postaje još zanimljivija, ali i dalje nije potpuno konačna. Meta-analiza objavljena 2022. godine pronašla je da je melatonin povezan sa većom verovatnoćom odgovora na terapiju i smanjenjem učestalosti, trajanja i intenziteta migrene u poređenju sa placebom.

 Međutim, autori su naglasili da je broj kvalitetnih studija bio ograničen. Još novija sistematska analiza i meta-analiza randomizovanih kontrolisanih studija, objavljena 2026. godine, obuhvatila je 9 randomizovanih studija i 788 učesnika. 

U poređenju sa placebom, melatonin je bio povezan sa: oko 1,5 manje dana sa glavoboljom, kraćim trajanjem napada, manjim intenzitetom glavobolje, manjom upotrebom analgetika, većom verovatnoćom smanjenja učestalosti glavobolje za najmanje 50%, i poboljšanjem kvaliteta sna. 

Ovo je važan nalaz jer sugeriše da melatonin možda ne deluje samo preko jednog mehanizma.

 Da li melatonin deluje preko sna?

 To je jedno od ključnih pitanja. Jedna mogućnost je relativno jednostavna: melatonin → bolji ritam spavanja → stabilniji cirkadijalni ritam → manje faktora koji mogu pokrenuti migrenu. Ali moguće je da melatonin ima i direktnije efekte na mehanizme povezane sa bolom. Melatonin ima više bioloških funkcija, uključujući uticaj na cirkadijalni sistem, upalne procese, oksidativni stres i neke puteve povezane sa percepcijom bola. Zbog toga istraživači smatraju da potencijalni efekat na migrenu možda nije samo posledica boljeg sna. Drugim rečima, moguće je da kod nekih ljudi melatonin deluje kroz kombinaciju regulacije sna i drugih neurobioloških mehanizama.

 Da li je 3 mg posebna doza?

 U istraživanjima migrene često se pojavljuje upravo 3 mg melatonina, posebno u obliku sa trenutnim oslobađanjem i uzimanjem pred spavanje. Jedna mrežna meta-analiza randomizovanih studija iz 2020. godine pronašla je potencijalnu korist melatonina od 3 mg pred spavanje kod epizodične migrene.

 Međutim, autori su sami naglasili da je to bila pilot analiza i da su potrebna dodatna istraživanja. Zato ne treba zaključiti da je 3 mg „dokazana idealna doza“ za svakoga. Naprotiv, noviji radovi naglašavaju da još postoji potreba za istraživanjima koja bi preciznije odredila dozu, formulaciju, vreme uzimanja i trajanje terapije. 

Ali postoji i druga strana priče.

Važno je ne predstaviti melatonin kao dokazani lek za migrenu. Iako novija istraživanja daju ohrabrujuće rezultate, postoje i analize koje nisu pronašle jasnu statističku prednost melatonina u odnosu na druge preventivne terapije ili placebo za pojedine ishode. 

Na primer, sistematska mrežna meta-analiza objavljena 2025. godine, koja je uključila 9 studija i 783 pacijenta, nije pronašla značajne razlike u mesečnoj učestalosti glavobolje između melatonina i više drugih terapija ili placeba. 

Autori zaključuju da su potrebna dodatna istraživanja. To je dobar primer zašto jednu ili dve pozitivne studije ne treba posmatrati izolovano. 

Šta trenutno možemo reći?

Na osnovu dosadašnjih istraživanja, najrazumniji zaključak je sledeći:

Melatonin ima potencijalnu ulogu u prevenciji migrene, naročito kod osoba kod kojih postoji i problem sa spavanjem ili poremećen cirkadijalni ritam, ali još nema dovoljno dokaza da bi se smatrao univerzalnim hormonom u vidu suplemenata  za migrenu.

Veza između migrene, sna i melatonina izgleda stvarno postoji, ali verovatno nije jednostavna.

Možemo je zamisliti kao trougao:

SAN ↔ CIRKADIJALNI RITAM ↔ MIGRENA

Melatonin se nalazi upravo u središtu tog sistema jer učestvuje u regulaciji biološkog sata.

Saška Soknić,

Strukovni nutricionista - dijetetičar

Inženjer tehnologije za nutricionizam