Masna jetra: rani simptomi koje mnogi ignorišu i kako ishrana može doprineti poboljšanju

Masna jetra je jedan od najčešćih metaboličkih poremećaja današnjice.

 Iako dugo može proći bez simptoma, ona često predstavlja znak da u organizmu već postoje poremećaji u metabolizmu šećera, masti i telesne kompozicije.

Mnogi ljudi saznaju da imaju masnu jetru slučajno, nakon ultrazvučnog pregleda abdomena ili laboratorijskih analiza. 

Upravo zbog toga se masna jetra često naziva „tihim problemom“ koji može napredovati bez jasnih upozorenja.

Dobra vest je da se u velikom broju slučajeva, naročito kada se otkrije na vreme, stanje može značajno poboljšati promenom životnih navika, pravilnom ishranom i postepenim gubitkom viška telesne mase.

Kada dolazi do prekomernog nakupljanja masti u jetri, može doći do poremećaja njene funkcije i razvoja zapaljenskih procesa.

Masna jetra – epidemija modernog doba

Prema velikim epidemiološkim analizama, procenjuje se da oko 30% odrasle populacije u svetu ima masnu jetru, što znači da približno svaka treća osoba može imati ovaj problem.

Iako za Srbiju ne postoji jedinstvena velika nacionalna studija koja bi pokazala tačan broj obolelih, poznato je da faktori rizika povezani sa masnom jetrom: gojaznost, povećan obim struka, insulinska rezistencija, dijabetes tipa 2, povišeni trigliceridi i nedostatak fizičke aktivnosti predstavljaju sve veći javnozdravstveni izazov.

Masna jetra se danas ne posmatra samo kao bolest jednog organa, već kao pokazatelj narušenog metaboličkog zdravlja celog organizma.

Zašto nastaje masna jetra?

Masna jetra nije  posledica samo prekomernog unosa masti.

Najčešće nastaje kao posledica kombinacije više faktora:

• dugotrajnog energetskog viška
• insulinske rezistencije 
• povećanog nakupljanja visceralne masti
• prekomernog unosa šećera i zaslađenih napitaka
• sedelačkog načina života
• poremećaja masnoća u krvi
• genetske predispozicije.

Posebno važnu ulogu ima insulinska rezistencija ( stanje u kojem ćelije slabije reaguju na insulin), što može dovesti do poremećaja metabolizma glukoze i masti.

Najveći problem kod masne jetre jeste to što u početnim fazama često nema izražene simptome.

Ipak, mogu se javiti:

• hroničan umor i nedostatak energije,
• osećaj težine ili nelagodnosti ispod desnog rebarnog luka
• nadutost,
• pospanost nakon obroka,
• otežano mršavljenje,
• povećan obim struka,
• povišeni trigliceridi,
• poremećaj šećera u krvi.

Mnogi ove simptome pripisuju stresu, godinama ili ubrzanom načinu života, a pravi uzrok se otkrije tek kasnije.

Važno je zapamtiti: odsustvo simptoma ne znači da je jetra zdrava.

Ko je u povećanom riziku?

Masna jetra se češće javlja kod osoba koje imaju:

• prekomernu telesnu masu,
• gojaznost, posebno masno tkivo u predelu stomaka,
• insulinsku rezistenciju,
• dijabetes tipa 2,
• povišene trigliceride,
• nizak HDL holesterol,
• povišen krvni pritisak,
• sindrom policističnih jajnika.

Kako se dijagnostikuje masna jetra?

U proceni se najčešće koriste:

• ultrazvuk abdomena,
• AST,ALT,
• GGT,
• alkalna fosfataza (ALP),
• bilirubin,
• lipidni status,
• glukoza,
• HbA1c,
• insulin na tašte,
• HOMA-IR indeks

Jedna od čestih zabluda jeste da normalne vrednosti jetrenih enzima znače da nema problema.

Zašto masna jetra ne treba da se zanemari?

Ukoliko se ne prati i ne menja način života, masna jetra može napredovati ka:

• upali jetre,
• fibrozi,
• cirozi,
• ozbiljnim poremećajima funkcije jetre.

Kako ishrana može pomoći kod masne jetre?

Ishrana predstavlja jedan od najvažnijih stubova u poboljšanju stanja.

Cilj nije stroga i kratkotrajna dijeta, već promena obrazaca ishrane koja može da se održi dugoročno.

Najvažnije smernice su:

1. Smanjiti unos dodatih šećera.         Posebno ograničiti gazirane napitke, industrijske sokove, slatkiše i proizvode bogate jednostavnim šećerim
2. Obezbediti dovoljan unos proteini.  Proteini doprinose očuvanju mišićne mase, boljoj sitosti i kvalitetnijem gubitku telesne mase.
3. Birati kvalitetne ugljene hidrate.  Prednost dati povrću, integralnim žitaricama, mahunarkama i voću u skladu sa individualnim potrebama.
4. Unositi kvalitetne masti. Nisu sve masti neprijatelj. Važan je izbor izvora masti i njihov odnos u ukupnoj ishrani. Ključne su: omega-3 masne kiseline ( masna riba) i mononezasićene masne kiseline ( ekstra devičansko maslinovo ulje, avokado, masline).
5. Povećati unos vlakana.                        Vlakna doprinose boljoj regulaciji šećera i masnoća u krvi i pozitivno utiču na crevnu mikrobiotu.