Da li nas internet uči da se hranimo pogrešno?
Nikada nismo imali toliko dostupnih informacija o ishrani.
Jednim klikom možemo pronaći plan za mršavljenje, recept za „detoks“, preporuku suplementa, savet kako da „ubrzamo metabolizam“ ili video koji tvrdi da određena namirnica rešava neki zdravstveni problem.
Problem nije u tome što informacije postoje.
Problem je što ne znamo uvek kako da procenimo koje informacije zaslužuju naše poverenje.
Društvene mreže su postale jedan od važnih izvora informacija o zdravlju i ishrani. Istovremeno, istraživanja pokazuju da je nutritivna dezinformacija na društvenim mrežama rasprostranjena, naročito kada su u pitanju „čudotvorne“ dijete, brzo mršavljenje i tvrdnje o namirnicama ili suplementima koji navodno imaju izuzetne efekte.
Jedna sistematska revizija objavljena 2025. godine analizirala je 28 radova o dezinformacijama vezanim za ishranu na društvenim mrežama.
Zašto nam je teško da prepoznamo loš savet?
Dobar marketinški sadržaj često ne izgleda kao reklama.
Može izgledati kao iskustvo obične osobe:
„Meni je ovo pomoglo da smršam.“
Ili kao savet osobe koja govori samouvereno pred kamerom:
„Samo izbacite ovu namirnicu i videćete rezultate.“
Problem je što lična priča nije isto što i naučni dokaz.
Nečije iskustvo može biti stvarno i iskreno, ali ne možemo na osnovu jednog iskustva zaključiti da će isti postupak imati isti efekat kod svih ljudi.
Upravo je to jedna od najvećih zamki društvenih mreža: sadržaj koji je jednostavan, emotivan i siguran u sebe često je privlačniji od sadržaja koji objašnjava složenost naučnih dokaza.
WHO upozorava da zdravstvene dezinformacije mogu uticati na odluke ljudi o zdravlju i dovesti do štetnih izbora u načinu života, samolečenja ili odlaganja odgovarajuće zdravstvene zaštite.
„Ako je prirodno, mora da je zdravo“
Jedan od najčešćih mitova jeste da je prirodno automatski bezbedno i korisno.
Ali „prirodno“ nije naučna kategorija koja sama po sebi govori nešto o efikasnosti ili bezbednosti proizvoda.
Isto važi i za izraze poput:
„detoks“
„čisti organizam“
„ubrzava metabolizam“
„topi masnoće“
„prirodni sagorevač masti“
„balansira hormone“
„jača imunitet“
Ovakve formulacije zvuče ubedljivo, ali najvažnije pitanje nije kako tvrdnja zvuči, već:
1.Koji dokaz postoji za tu tvrdnju?
2.Šta nam govori evropska regulativa?
U Evropskoj uniji postoje pravila za nutritivne i zdravstvene tvrdnje koje se koriste na hrani i u njenom oglašavanju.
Evropska komisija navodi da zdravstvene tvrdnje treba da budu jasne, zasnovane na naučnim dokazima i usklađene sa propisima.
EFSA ima ključnu ulogu u proceni naučnih dokaza koji podržavaju zdravstvene tvrdnje.
To je važno jer potrošač ne mora da bude stručnjak da bi razumeo osnovni princip:
Nije dovoljno da proizvod nešto obećava.
Za zdravstvenu tvrdnju mora postojati odgovarajuća naučna osnova.
Evropska komisija takođe vodi EU Registar zdravstvenih tvrdnji, u kojem se mogu proveriti dozvoljene i nedozvoljene tvrdnje i uslovi pod kojima se mogu koristiti.
A šta je sa suplementima?
Suplementi nisu automatski „loši“.
Postoje situacije u kojima suplementacija može imati opravdanu ulogu.
Međutim, suplement je dodatak ishrani, a ne zamena za kvalitetnu i raznovrsnu ishranu.
Evropska komisija definiše dodatke ishrani kao koncentrovane izvore nutrijenata ili drugih supstanci sa nutritivnim ili fiziološkim efektom, koji se koriste kao dopuna uobičajenoj ishrani.
Evropski propisi imaju za cilj i zaštitu potrošača od potencijalnih rizika i obmanjujućih informacija.
Zato pre kupovine suplementa nije dovoljno pitati:
„Da li je popularan?“
Bolja pitanja su:
1.Da li mi je uopšte potreban?
2.Koja je aktivna supstanca?
3.Kolika je doza?
4.Postoje li kvalitetni dokazi za korist koju očekujem?
5.Da li postoje kontraindikacije ili interakcije sa lekovima?
6.Da li je proizvod namenjen baš meni?
7.Ko ga proizvodi i da li su informacije o proizvodu transparentne?
Problem sa „čudotvornim“ dijetama
Internet voli jednostavna rešenja.
„Izbaci ugljene hidrate.“
„Nemoj jesti posle 18h.“
„Izbaci gluten.“
„Jedi samo određene namirnice.“
„Tri dana detoksa i izgubićeš kilograme.“
Ali telo nije algoritam koji možemo prevariti jednom jednostavnom formulom.
Gubitak telesne mase i dugoročno zdravlje zavise od mnogo faktora.
Individualne potrebe se razlikuju, a plan ishrane koji odgovara jednoj osobi ne mora odgovarati drugoj.
Posebno treba biti oprezan kada se obećavaju velike promene za veoma kratko vreme.
U novijoj literaturi o nutritivnim dezinformacijama upravo su „miracle diets“ odnosno čudotvorne dijete jedan od dominantnih oblika problematičnog sadržaja.
Zašto algoritam može da stvori lažan osećaj da je nešto „dokazano“?
Zamislite da pogledate jedan video o keto ishrani, zatim drugi, pa treći.
Nakon nekoliko dana vaš feed može biti pun sadržaja o keto ishrani.
Odjednom imate utisak:
„Svi pričaju o tome. Znači da to mora da funkcioniše.“
Ali broj videa nije dokaz.
Algoritam društvene mreže nije naučni odbor. On ne bira sadržaj zato što je naučno najkvalitetniji, već zato što procenjuje šta će vam verovatno privući pažnju.
Zato popularnost nije isto što i pouzdanost.
Poseban problem: influencer kao „stručnjak“
Influencer može imati ogromno znanje o komunikaciji, marketingu ili sopstvenom iskustvu.
Ali veliki broj pratilaca nije stručna kvalifikacija.
Kada govorimo o ishrani i zdravlju, važno je razlikovati:
lično iskustvo → mišljenje → marketinšku poruku → stručni savet → naučni dokaz.
To nisu iste stvari.
Kvalitetan zdravstveni sadržaj trebalo bi da bude transparentan u vezi sa izvorima, ograničenjima dokaza i kontekstom.
Jedna novija revizija literature upravo naglašava značaj zdravstvenih radnika i akademskih institucija u suzbijanju nutritivnih dezinformacija.
Kako da za 60 sekundi proverite savet sa interneta?
Pre nego što sačuvate video ili kupite proizvod, postavite sebi pet pitanja:
1. Ko ovo govori?
Da li je osoba kvalifikovana za oblast o kojoj govori?
2. Šta se tačno tvrdi?
„Podržava normalnu funkciju organizma“ nije isto što i „leči bolest“.
3. Postoji li dokaz?
Da li se navodi istraživanje, stručna smernica ili samo iskustvo?
4. Da li se nešto prodaje?
Ako je savet odmah povezan sa proizvodom, kodom za popust ili affiliate linkom, budite dodatno kritični.
5. Da li obećanje zvuči predobro?
Ako proizvod obećava da će bez mnogo truda „istopiti masnoće“, „detoksikovati telo“ ili rešiti veliki broj problema odjednom — zastanite.
Što je obećanje veće, potreban je i veći nivo dokaza.
Šta bih voleo/la da svaki moj klijent zna?
Ne morate da znate sve o nutricionizmu.
Ne morate da čitate svaku novu studiju.
Ne morate da izbacite deset namirnica zato što je neki video postao viralan.
Ali bi bilo dobro da razvijete jednu naviku:
Nemojte pitati samo „Da li ovo funkcioniše?“
Pitajte i:
„Za koga?“
„U kojoj dozi?“
„Na osnovu kojih dokaza?“
„Koliko dugo?“
„Da li je korist veća od potencijalnog rizika?“
To je mnogo bolji način razmišljanja o ishrani nego traženje sledećeg „superfood-a“.
Internet nije neprijatelj.
Internet može biti odličan alat za edukaciju.
Problem nastaje kada algoritam postane naš nutricionista.
Možemo pronaći kvalitetne recepte, edukativne sadržaje, stručne izvore i korisne savete.
Ali isto tako možemo naići na dezinformacije, ekstremne dijete, nepotrebne suplemente i obećanja bez kvalitetnih dokaza.
Zato cilj nije da prestanemo da koristimo internet.
Cilj je da naučimo da ga koristimo pametnije.
I možda je upravo to jedna od najvažnijih uloga nutricioniste/dijetetičara danas — ne samo da napravi jelovnik, već da pomogne čoveku da nauči kako da razlikuje informaciju od dezinformacije.
Jer zdravlje se ne gradi jednim viralnim savetom.
Gradi se dobrim navikama, realnim očekivanjima i odlukama koje imaju smisla individualno za svaku osobu.
Saška Soknić,
Nutricionista - dijetetičar
O autoru
NutriCode Centar Saška Soknić
O nutricionistiMoje ime je Saška Soknić i po zanimanju sam strukovni nutricionista – dijetetičar i diplomirani inženjer tehnologije za nutricionizam. Osnivač sam NutriCode centra za ishranu i dijetetiku u Požarevcu. Svoj poziv gradim na spoju nauke o hrani, medicinske dijetetike i individualnih potreba svakog čoveka.Verujem da pravilna ishrana nije restrikci...
Istaknuti nutricionisti
Upoznajte nutricioniste, njihove oblasti rada i usluge i pronađite pristup koji vam odgovara.
